KUD Robin Lud

Nemojmo, molim Vas, o "intelektualcima" - nemoćnije, bezidejnije i tužnije grupe ljudi nećete naći u srpskom narodu.Nemojmo, molim Vas, o "intelektualcima" - nemoćnije, bezidejnije i tužnije grupe ljudi nećete naći u srpskom narodu.Nemojmo, molim Vas, o "intelektualcima" - nemoćnije, bezidejnije i tužnije grupe ljudi nećete naći u srpskom narodu.Nemojmo, molim Vas, o "intelektualcima" - nemoćnije, bezidejnije i tužnije grupe ljudi nećete naći u srpskom narodu.Nemojmo, molim Vas, o "intelektualcima" - nemoćnije, bezidejnije i tužnije grupe ljudi nećete naći u srpskom narodu.Nemojmo, molim Vas, o "intelektualcima" - nemoćnije, bezidejnije i tužnije grupe ljudi nećete naći u srpskom narodu.Nemojmo, molim Vas, o "intelektualcima" - nemoćnije, bezidejnije i tužnije grupe ljudi nećete naćiNemojmo, molim Vas, o "intelektualcima" - nemoćnije, bezidejnije i tužnije grupe ljudi nećete naći u srpskom narodu. u srpskom narodu. Nemojmo, molim Vas, o "intelektualcima" - nemoćnije, bezidejnije i tužnije grupe ljudi nećete naći u srpskom narodu.Nemojmo, molim Vas, o "intelektualcima" - nemoćnije, bezidejnije i tužnije grupe ljudi nećete naći u srpskom narodu.Nemojmo, molim Vas, o "intelektualcima" - nemoćnije, bezidejnije i tužnije grupe ljudi nećete naći u srpskom narodu.Nemojmo, molim Vas, o "intelektualcima" - nemoćnije, bezidejnije i tužnije grupe ljudi nećete naći u srpskom narodu.Nemojmo, molim Vas, o "intelektualcima" - nemoćnije, bezidejnije i tužnije grupe ljudi nećete naći u srpskom narodu.Nemojmo, molim Vas, o "intelektualcima" - nemoćnije, bezidejnije i tužnije grupe ljudi nećete naći u srpskom narodu.Nemojmo, molim Vas, o "intelektualcima" - nemoćnije, bezidejnije i tužnije grupe ljudi nećete naći u srpskom narodu.Nemojmo, molim Vas, o "intelektualcima" - nemoćnije, bezidejnije i tužnije grupe ljudi nećete naći u srpskom narodu.

Srđa Trifković

"Umetnica" iz Niša je ne samo pokazala kakva je "realnost" u pogledu svesti o vrednostima jednog naroda u njemu samom, nego i više od toga dokazala je koliko sama, ista ta "umetnica-studentkinja pripada istoj dekadenciji. Kao u POP-ART-u, čije metastaze ovo i jeste plod, sama izvesna "umetnica", verovatno i nehotice, poistovetila se sa CECOM, ali i još više nego sama CECA sebe je žigosala goveđim žigom - blagorečeno - duhovne bede i zaraze sa dna cisterne otpadnih voda globalnog svetskog poretka.

Robin Lud

Još je carstvo nebesko

kao blago sakriveno u polju,

koje našavši čovjek sakri

i od radosti zato otide

i sve što ima prodade

i kupi polje ono.

--
KOLO VENI vs ŠARENO NIŠTAVILO
robinlud.mojblog.rs
http://www.ivonazivkovic.net/

Онда је дошла једна прелепа Шарлота, која је донела наше нове личне карте и изводе из матичне књиге рођених. “Када вас будемо прозивали, немојте да се зачудите ако чујете име земаља које више не постоје, као што су Југославија, Заир или бивши Совјетски Савез,” рекла је она. “Недавно је држављанство добила једна девојка из Сарајева, у данашњој Босни и Херцеговини, чија је породица увек живела у Сарајеву али се за сваку генерацију мењало име државе. Тако је њена мајка рођена у Југославији, бака у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а прабака у Аустроугарској, иако су све четири рођене у истом граду.”

Замолили су нас да аплаудирамо једни другима чим се прочита нечије име и земља у којој је рођен. Заменик префекта је рекао да се Французи по обичају љубе у образе, али је додао да неће инсистирати ако је то у неким културама недозвољено. “Међутим,” додао је шеретски, “ко из неког разлога не стигне да пољуби Шарлоту, имаће прилику након церемоније.”

“Госпођа Јевтовић, Југославија.”

Аплауз, камера, сликање. Наравно, мој супруг није пропустио да пољуби Шарлоту, али сам зато и ја пољубила заменика префекта.

Цели текст видети на : http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Francusko-drzavljanstvo.sr.html

(iz intrevjua sa rediteljem Jocom Jovanovićem)

U poslednjih dvadeset godina puno sam putovao po Evropi. Ta fraza snobova i nekih salonskih intelektualaca da su Srbi loš narod, nikakav narod, to nije tačno, sramota je da obrazovani ljudi govore o svom narodu tako. Svi narodi su isti: jedan zubarski tehničar ili jedan inženjer ili jedan prodavac ili jedan fudbaler je svugde isti, i u Evropi je svugde isti. Elita je ono što narodu daje neku specifičnost i jačinu. Ukoliko nemate sjajnu elitu, tu je problem, nije problem u narodu. A ta pseudoelita, koja praktično mrzi svoj narod, daje te vrste izjava o svom narodu: to nigde u svetu nemate. Po čemu su Srbi loš narod? Ta vrsta, samokritikovanja, mazohističkog samokažnjavanja, mazohističkog samoponižavanja, to nigde u svetu nema. Zašto ta elita neće da prizna da ona je bez kvaliteta i da taj svoj osećaj inferiornosti projektuje na narod? Tamo mora da se vide uzroci. Uzroci su jedino u tome da ...

Dakle nemamo spoljnog neprijatelja, mi smo neprijatelji sami sebi. Hoćete to da kažete?

- Ne, ne. Neprijatelj je ta pseudoelita, srpska pseudoelita, svih mogućih boja. Mi nemamo, praktično, elitu. Viziju budućnosti neke zemlje daje elita. Ako imate pseudoelitu, vi ste praktično izgubljeni. To je ono što je mene jako obeshrabrilo. Recimo, ja sam na neki način otpisao neke iz te moje generacije, neke beznadežne slučajeve, čak sam rekao da mi se ne javljaju na ulici.

Celi intervju videti ovde: http://chetnixploitation.blogspot.com/search/label/intervju

(...)

Постоји и други део овог проблема – цивилизацијски. Данас је Србија изгубила свој идентитет. Ми постојимо на мапи света, али вредности које су красиле овај народ су изгубљене.Сличан је пороблем и са Русијом.

Руска цивилизација, ни Запад ни Исток, била је накад посебна цивилизација. Али данас скоро да и не можемо говорити о руској цивилизацији. Глобализација руши ту цивилизацију, руши њену културу, носећи са собом неприродност и изопаченост. И можемо рећи да им то полази за руком. Нас буквално уништава туђи начин живота. Данас српског народа, као свесне друштвене заједнице, скоро да и нема. Постоји становништво, које је преокупирано својим личним проблемима (већином како преживети до следећег месеца), а судбина Србије њих много не дотиче.


Застрашујућа је чињеница да је за десет година глобализације, српски народ потпуно метастазирао из свесног националног бића у безличне индивидуе које се боре за голо преживљавање. (...)

Да би себи "олакшао живот", човек је пристао на све могуће отежице, које га лишавају природног света датог Богом.

 Елил каже: "Човек је саздан да ради мишићима, и тако обавља своје дневне дужности, али погледајмо га сада - као зунзара залепљена на траку за ловљење мува, он по осам сати седи за столом и не миче се.

Петнаест минута гимнастике не може да замени осам сати одсутности. Људско биће је саздано да би удисало здрав, природан ваздух, али сада удише маглуштину која се састоји од издувних гасова. Створен је да живи живом окружењу, али станује у свету камена, цемента, асфалта, стакла, гвожђа и челика који подсећа на пределе Месеца. Дрвеће вене између стерилних и слепих фасада.
      
Мачке и пси полако нестају из градова, као што су коњи већ нестали. Само пацови и људи настањују мртви свет".

Znate, godpodine Vukadinoviću,

kad devojčicu od 0 do 8 godine navučete na Cecine pesme, teško da ćete joj ikad više moći objasniti da Ceci postoji alternativa. Narodu ovom, od 0 do 8 godine (2000-2008) je ispiran mozak time da EU nema alternativu. To je bilo vreme koje je mnogo-gde viđeno kao vreme novog rođenja nacije, novog odgoja i uzrastanja u vrlinama novog poretka - valjda demokratskog. Kako god da se smatralo, to je ipak bilo vreme kljukanih guski i "kljukane dinastije". Prošlo je još jedno detinjstvo, prošlo je 10 godina, devojčica ulazi u pubertet, kao, po ko zna koji put, i njen narod. Narod koji nikad ne preživi svoj pubertet. U njemu umire i "u prah svoj povraća se". Da bi se iz pepela palih ideja rodio nanovo kao feniks koji će umreti u pubertetu. Devojčica, ako i preživi pubertet, neće preživeti "Farmu".

Predrag Ostojić

Поезија? У реду, као хоби.

Ја пуштам дечије возове.

Г. Шо узгаја голубове.

То није рад. Не знојиш се.

Нико те за то не плаћа.

Оно, могли бисте да пишете рекламе.

Опера, да; песмарице -

Усамљени Јахач.

Ненси је певала у хору.

Али тражити дванаест фунти недељно -

ожењени сте, је л'? -

храбро, нема шта.

Како да погледам у очи

возачу аутобуса

ако Вам дам тих дванаест фунти?

И ко је сигуран да је то поезија?

Мој клинац - десет година -

Уме исто, и још с римама.

Ја зарађујем три хиљаде, плус трошкови,

кола, дневнице,

да, али ја сам књиговођа.

Како ја кажем, тако раде

у мом предузећу.

А Ви, шта Ви радите?

Некакве мале, па дугачке речи,

нездраво је то.

Кад сретнем песника пожелим да се окупам.

Све су то комуњаре, упаљеници,

преступници.

Пишете неке бургије.

То вели и г. Хајнс, а он је учитељ

и он то свакако зна.

Него, посао тражите.

Бејзил Бантинг

ISKRENI C.V.

Potpuno nespreman za rad pod pritiskom, kao i

prekovremeni rad, osim ako nije debelo plaćen. Iskreno

me zabole za ciljeve Vaše kompanije ako platom ne mogu

pokriti sve tekuće troškove, plus da mi ostane za malo

garderobe, knjiga, putovanja, izlaske, sport i provod.

Funkcionišem po principu, koliko para toliko muzike.

Takođe me savršeno ne zanima što ste u problemima i

očekujem da sve vaše zakonom predviđene obaveze,

izvršite na vreme, kao i da poštujete sve praznike i

godišnji odmor. Sva je prilika da ću vas napustiti čim

nađem nešto malo bolje.

Komunikativan s pristojnim i ljubaznim svetom, za

drkadžije imam kratak fitilj. Psujem na nekoliko svetskih

jezika, al ozbiljnu prepisku i razgovor vodim samo na

srpskom i engleskom, i ne proseravajte se s

multinacionalnim korporativnim tripom, jer vam je i to

previše.

Studirao sam 100 godina, ali smatram da je uspeh što

sam uopšte završio bilo šta u ovoj zemlji, ovakvoj kakva

je. Usavršavam se stalno i bez vas, jer sam radoznao i

mislim da život ima smisla i bez umiranja na poslu.

Reagujem samo na pozitivnu stimulaciju. Ne gušite me

testiranjima i timbilding budalaštinama. Ako se već

proseravate s tim zapadnjačkim forama, onda ponudite i

zapadnjačku platu i uslove rada. To što ste pohađali dva,

tri seminara, ne čini vas obrazovanom osobom.

Što ne znam, naučiću, nisam debil.

I da, postoje stvari koje bih u životu radio iz čistog

entuzijazma, ali žalim što vas moram obavestiti, da to nije

posao koji Vi nudite.

Свештеномученик ДАНИЛ Сисојев

ТЕОЛОГУМЕНИ У САВРЕМЕНОМ БОГОСЛОВЉУ

"...Заиста, треба рећи да је потпуно недопустив однос према богословљу као сфери човекове стваралачке активности. Прво, богословље решава исувише важна питања да би у њему било места људској самовољи. Покушај употребе способности своје фантазије у богословљу сличан је покушају експериментисања на минском пољу. Измени макар слово у Символу Вере - и вечни удео човека постаје веома жалостан!

                          

Изгради нови догматски систем - и свет ће бити потресен чудовишним злочинима. По исправном запажању Честертона, богослов је сличан укротитељу лавова и тигрова. Дај им мало слободе - и чудовиште древног очајања ће захватити народе! Па и сами верујући уопште очекују од богословља не нове системе, већ сведочанство истине. Хришћанину уопште није интересантно како модерни теолози сматрају могућим схватање једног или другог древног текста; није им важно да ли је могуће Еванђеље тумачити на начин да ће се мучења некада завршити, или за љубав "браћи католицима" тврдити да је  "филио-кве" потпуно православно учење, или да су њихове тајне делотворне јер се тако може разумети ова или она изрека неког Светитеља. Њима (а аутор прибраја себе тој изумирућој групи становништва) је важно да знају, како је све било у стварности, каква је истина.... "

  Ако су ми речи горке, треба ли да их кажем или да их прогутам? Ако ми је корак уплашен, да ли да поклекнем или да закорачам? Ако чујем глас предака у себи, смем ли да га ућуткам? Докле је дошло, душо моја, ако не умем да те водим. Докле је дошло, ако не знам, гладну да те нахраним и голу да те обучем. 

     Чиме да ти се похвалимо, најлепши цвете Немањићке лозе? Државом – она је обогаљена; владарима – они су јаничари; војском – она је осакаћена; народом – он је расрбљен; Косовом – оно је раздевичено. Са чиме да изађемо пред твој принчевски престо, данас кад нам се чамац из благе луке, у коју су га привезале твоје руке, ковитла по побеснелим таласима олује? Како да ти пружимо руку кад је у катанцу и ланцима закључана? Чиме да те погледамо у очи ако више нисмо људи? 

   Шта да ти одговоримо, учитељу  наш? Ти си учио и васпитавао  народ. Да дете постане човек,  да брат остане брат, да отац  буде узглавље породице и државе. А данас твоји учитељи немају  времена за своје ђаке. Уче  их свему осим да постану људи. Од кошница у којима се сабирао мед, школе су нам постале пустаре у којима нема начела. Слепи су данас учитељи твоји. Живот нам је онакав какве су обогаљене генерације ђака, које они нису васпитали, које нису извели на прави пут. Чему их учише кад их ничему не научише, језик им отупео. Твоји учитељи заборавише да није знање корен речи образовање, него образ. Шта да ти славословимо, учитељу наш? 

   Како да ти принесемо молитву,  архиепископе наш? Кад први  људи међу нама, свештеници и владике, измешаше речи па се нико не разуме, као у време Вавилона. Они данас заборавише на стадо своје, заборав им памет узео. Рачунају и пазаре, столују и наређују, склапају договоре са вуковима док им се заблуделе овце окрећу на ражњу, док се сузе стада, горке и жучне сливају низ напуштена лица. Владике и свештеници твоји заборавише Јеванђеље, заборавише да окрену други образ, да оперу ноге своме народу. Заборавише твоје путоказе и стазе а код тебе нас зову. Како да ти принесемо молитву, архиепископе наш? 

   Како да ти запевамо здрављем, први лекару наш? Ти си лечио  мелемом и травом, речју и љубављу,  силом коју ти је Господ  дао. А данас твоји лекари  лече само за шаку сребрњака.  Лече незнањем, гордошћу, похлепом, хладноћом. Није им свет човек  јер су престали бити људи, није им свет родитељ јер није њихов, није им свето дете јер убијају новорођенчад, није им света болест јер је прогласише курвом на којој као подводачи зарађују, није им свет живот јер су косачи смрти. А твој народ, излечитељу наш, никада болеснији. Деца су килава, млади су мрзовољни, стари полуживи. А смрт се осмелила па кренула да једе. Нема више правила у твоме народу да ли ће прво прадед или унук, син или отац, мајка или ћерка на самртнички одар. Нема здравља непољуљаног нити снаге окрепљујуће. А они лече. Лече нас да би нас отаљали, отаљала им се плата. Заборавише твоје лекове и мелеме, али са поносом називају болнице твојим именом. Како да ти запевамо здрављем, први лекару наш? 

   Како да ти заглагољамо, први књижевниче наш? Дао си нам слова и подигао свој народ од мотике до оловке. Данас твоји писци и песници певају о аду. Што им је песма црња то је вреднија. Што им је роман пунији жвала и црва, крви и демона, насиља и блуда, то су они већи у својој генијалности. Трују изгубљене и несигурне душе које се хватају у омчу за сопствено вешање. Заборавише писци твоји на поуку, морал на лек за дух, на то да опамете, оплемене и уздигну човека. Језик обогаљише, речи им пресахнуле. Куну нам се у твоје житије, а својим делима као клетвама нас дарују. Како да ти заћириличимо, први песниче наш? 

 Са  чим да изађе пред тебе, твој  српски народ. Мајке убијају  своја чеда, уместо колевке утробе  им ковчези. Мужеви варају своје жене, а онда и своје љубавнице, као да нису од твоје вере. Деца се губе странпутицама страсти, дроге и блуда, стављају руке и прсте, главу и живот, на пањ за сечење. Народ ти је постао крдо. Пљачка и краде своју државу, под чијом се земљом тресу кости предака, које су пале да би та држава постојала. А данас постоји да би је унуци пљачкали. Пљује твој народ и сакати своју прошлост, своју историју. Стиди се својих споменика, својих крајпуташа, својих Богомоља, својих светитеља, своје ћирилице и језика. Изгубљен је данас народ твој: од двора спао на сутерен, од парламента направио подрум, огњиште претворио у буџак, а сваки пут изгубио да би га заменио странпутицом. Изгубљен је данас народ твој, а сам је себи стазе заварао. 

   Светитељу и оче, Руко којом  се дављеник спашава, Речи којом  се поклекао диже, Планино са које се виде небеса, Кључе којим се отвара тамница, Шљиво крај извора, Зрно у хлебу, Грозде у вину, Кућо и Доме. 

Молитво наша једина, коју приносимо Цару Војски и Спасу, Сузо из нашег ока, Уље  у нашој лампи, Жару у нашој  ватри, Апостоле који васкрсаваш 
 

'Чуј нас, свети оче, који одјекујеш

Од звона  и клепала који траже спаса!

Кад ћеш  нас чути, ако нас не чујеш

Данас, кад немамо ни језика, ни гласа' 
 
 
 
 
 

Ненад Гугл 

Једном давно

пре времена POP ART-а

срећа је била једна жена

а радост конзерва

Чике и тете су гледали

у далеке неке светле сенке

и мислили

тамо је

ено

живот

Лизалице су постепено прелазиле на папир

папир су лепили много високо

па деца нису могла да га лижу

Све је било

лепо шарено

велико

и видело се из далека

Велики енглески хришћански писац Џилберт К. Честертон (умро пре Другог светског рата) живео је у доба дивљих напада прогресиста на све традиционално и вековима освештано. Уочио је да се напади на прошлост и оно што је било некад сматрају херојством, али је исто тако уочио да у тим нападима има онолико херојског колико и у тучи са сопственом баком. „Једини истински слободан мислилац је онај чији је ум подједнако слободан од прошлости као и од будућности. Он подједнако мало брине о томе шта ће бити као и о томе шта је већ било; ОН БРИНЕ ЈЕДИНО О ОНОМЕ ШТО ТРЕБА ДА ЈЕСТЕ. За мој тренутни циљ ја нарочито настојавам на овој основној независности. Ако треба да говорим о оном што је погрешно, прва од погрешних ствари коју уочавам је то дубинско и прећутно модерно подразумевање да су ствари које су биле у прошлости сада немогуће. Постоји једна метафора до које савременици веома држе; они увек веле: Не можеш вратити часовник уназад. Прост и најобичнији одговор гласи: Можеш. Часовник, који је дело људских руку, људском руком може бити враћен на било коју тачку на цифарнику. На исти начин и друштво, дело људских руку, може бити обновљено на основу било које замисли која је о друштву икад постојала. /.../ То је, велим, прва слобода коју проглашавам: слобода обнављања", каже Честертон.

U najstarijoj novini na Balkanu,  svedok praizvedbe muzičke pobune „dece cveća“,  zaključuje: „Kosa Kokana Mladenovića je strasna i upućena kritika sveta hladne perfekcije, krupnih reči i krupnog kapitala, sveta bez ideala, skučene životne filozifije, ratobornosti i utamničenog života“. Zaista gospodine Perviću, takva je u globalu  upravo petookotobarska  Srbija.

Cinična dosetka

Neko se cinično setio da u uslovima opšte bede i propadanja, zatiranja svih vrednosnih kriterijuma, pojam pobune ograniči na pozorišne daske, uz igranje i pevanje (bolje nego izlazak na ulice). Uz nezaobilaznu poruku. Posle gašenja svetala, sve ide po starom. Svi svi svi svi, i tajkuni i političari i raja, uključujući i glumce, vraćaju na „svoja radna mesta“. Naše ministarstvo kulture uputilo je sa pozorišnih dasaka smernicu, da se u budućnost  hoda natraške. Kako..... 

Pa, jedna, još pre četrdeset godina sumnjiva  priča  o pobuni  „dece cveća“protiv američkog militarazma, i to isključivo pesmom, igrom  i sa malo ušmrkivanja,  prebačena je u novi antiglobalistički  projekat, „otpor“ neoliberalnom čudovištu, mjuziklom. Sve u „krugu dvojke“, gde se karte za Kosu već rezervišu za mart.

Ovaj hroničar ne može da se ne seti jedne druge predstave, sa koje je svakodnevno izveštavao tri meseca,  zimskih „šetnji“ u kojima je takođe bilo nešto od scenografije opšte ljubavi, čak i prema policiji i pobune protiv iste. Što je samo naizgled paradoksalno.

Ali nije ako se shvati prava poruka režisera te predstave  Povod za mirnu pobunu, da podsetim, nekakvo sitno lažiranje izbora deluje danas sasvim smešno u poređenju sa načinom na koji je izvršena privatizacija ili oformljena „socijalno odgovorna“ vlada pod „ demokratama“. Sve se na kraju lepo završilo dogovorom između vuka i crvenkape, da umesto babe pojede Beograd.   

Zaista je blisko sadizmu kada miljenici globalizma, novopečena elita, nastala na rasprodaji države, naručuju  muzičku  žurku i sa posluženjem, da se podsmehnu    statistima  „revolucije“ od 5. oktobra. Lišenih posla, socijale, prespektive.

To sa ulaznicama od 10.000 dinara je čista magla u odnosu na ideju  da nezadovoljnici u ovom društvu, čija je većina žrtva globalizacije i njenog varanja na kartama tranzicije i privatizacije, treba da  svoju životnu ugroženost brane po scenariju brodvejskog šoa. A ne „ drugim“,  ubedljivijim,  ali grubljim  sredstvima.

Da bih pojasnio, podsetićiu da su hipici  pripadnici jedne u začetku istinski buntovne  generacije u Americi, koja je zbog opasnosti nekotrolisanog izbijanja rušilačkih nagona, od strane  CIA, a po nalogu njenog ozloglasnog šefa, Fostera Dalasa,  nakljukana drogom, a potom  prepuštena muzičkim grupama.

Tako je jedno, u osnovi moćno antiratno raspoloženje zbog besmislenih  žrtava u Vijetnamu, pretočeno u mjuzikl. A pobunjenici od pre pola veka evoluirali su,    sazrevanjem,  u berzanske pirane i političare, hladnokrvne ubice u ratovima za  „odbranu   nacinalnog interesa SAD“. Oni su kreatori upravo ove  uglazbane  globalističke civilizacije.
   
Pohod na Evropu nacija

Cela ondašnja pobuna antiratnih levičara preseljena je u Evropu 1968,  ali ovoga puta u militantnom vidu. Ubačeni su u igru Mao, Markuze, Crvene brigade, Bader Majnhof,  osveženi Marks. A glavni junaci horde, koja je krenula ka Parizu, da sruši  antiameričkog  De Gola i  njegov antiglobalistički  nacioanalizam, bili su potonji likovi profila i biografija  Klintona, Blera, Joška Fišera, Solane, Levija i ostalih uzora dela nekritički evroljubive Srbije. One koja nas zove u „spasonosni“ zagrljaj NATO.

Rušilački pokret izvezen iz SAD-u Evropu zatalasao je i srpsku studentariju,  ali njeni ideološki vođi, što je za nas zanimljivo, sadašnji uređivači  skupštinskih odbora, televizijskih saveta, gazde frekvencija, upravnih odbora štampe i savetodavci  predsednika nam, sve miljenici Vašingtona, tražili su u ona vremena više komunizma, „crveni univerzitet  Karl Marks“ .

To je pravo na promenu stava, reći će užurbani sledbenici, lideri  nedavno otcepljenog SNS, koji se gnušaju svoje radikalske prošlosti. To je postao manir i kod socijalista, a možda će se i liberali novog kapitalizma, kada izlete iz čaure  iskazati, kao, zamislite, ortodoksni boljševici. Sve je to pozorište, dragi moji.  

Ko je te 68. mogao pomisliti da će i  naši idejni vođi  ružičaste revolucije, od kojih su poneki dobili batine ispod novobeogradskog podvožnjaka u mladosti, jer su bili preterano crveni, za ukus Broza, biti  kreatori ovog amorfonog poretka bez ideologije, ekonomije, socijale , bez  suvereniteta za Srbiju i Srbe?

Naravno, da oni koji  nisu rođeni tih godina , neki potonji sledbenici kralja trgova koji sa njim nisu igrali  kozaračko kolo posle Titovog oprosta mladoj  „zavedenoj  generaciji“  treba da gledaju novu  verziju  „Kose.“

Ivesno da je sama predstava profesionalno dobro odrađena. Ali nije na odmet  da znaju  ljubitelji Brodveja da je politika uvek pozorište, ali da u osnovi nije dobro kada  pozorište promoviše politiku. Makar i u formi mjuzikla.      

Uzgajanje autošivinizma 

Nije slučajno da se upravo posle te raščupane  šezdeset osme u srpskom filmu i pozorištu,  kao neka vrsta kontrapunkta  literaturi pozorišnih klasika domaćih i stranih , dogodilo kreativno dodvoravanje evropskom očekivanju  u vidu rađanja  genijalno osmišljenog  srpskog autocinizma  i autošovinizma. I stidljivo ispoljenog antikomunizma, radi boljeg pakovanja osnovne ideje.

Taj talas, nazvan crni, one iz gledališta, koji su eventualno isplivali iz njegovih virova, u kojima se Srbija svodi na blato, guske i svinje, psovke, autošovinizmom u poslednje vreme ima natuknica o „ genocidnom narodu“ , danas izbacuje na obalu preživele bez vere u veru praotaca. Bez nepokolebljive spremenosti da brane naciju i njenu istoriju. To jednostavno nije „in“ , dok nam odvaljuju komad po komad teritorija.

Bilo je to genijalno osmišljeno podsticanje već postojećeg srpskog  fenomena kompleksa kulturne inferiornosti, tako dragoceno onima koji danas bez stida razvlače prisvajaju sve srpske neosporne vrednosti. Od jezika pa nadalje. Pitajte poštovani čitaoci šta se događa sa zatvorenim muzejima i da li će ikada biti otvoreni.

Pošto je Sveti Georgije isfinasiran da pred celim svetom ubije „velikosrpsku“ aždahu ostaje nam samo da se hvatamo za Kosu. Ko nam može biti veći  „dobročinitelj“ od onih među nama, koji nam u ovim  vremenima bez  perspektive i jasnih poruka  kuda idemo,  umesto benignog  bensedina serviraju dobro upakovane pilule hipi kulture koja „podiže“. Al’ na kratko .A  priželjkivano  sunce, njega nema u teatru. Ima reflektora koji se  pale i gase jer „ the show must go on.“

autor: Dragan Milosavljević

Pitanje: Šta je GLOBALIZACIJA?

Odgovor: Smrt princeze Dijane.

Pitanje: Kakve veze ima princeza Dijana s GLOBALIZACIJOM?

Odgovor: Engleska princeza s Egipćaninom ljubavnikom imala sudar u francuskom tunelu vozeći se u nemačkom automobilu koji ima holandski motor.Vozio ga je pijani Belgijanac, opijen škotskim viskijem, pratili su ih talijanski paparaci na japanskim motorima.
 
Princezin život su pokušali spasiti američki lekari primenom brazilske medicine. Ovo Vam salje Srbin koristeći Bil Gates-ovu tehnologiju .Ovo verovatno čitate na kompjuteru u koji su ugrađeni tajvanski čipovi? Buljite u korejski monitor koji je sastavila jevtina radna snaga Bangladeša radeći u Singapuru. Sve to transportovali su vozači iz Indije, oteto u Indoneziji, iskrcano na Siciliji prevezao konačno do vas vozač iz BiH.

Jel sad jasno?

  Specijalno za malobrojne čitaoce ovog bloga, koji su samim tim pripadnici izvesne elite, a to cemo Vam saopstiti kad i sami saznamo koje elite, prenosimo zaključke prvog Kongresa politički nekorektnih.

Musterija: Dobar dan! Hteo bih da narucim klopu. 
Operator: Mogu li prvo dobiti vas LIB, gospodine? 

Musterija: Moj LIB, ah da, pricekajte malo, eh! Moj LIB je 0512968910753! 

Operator: Hvala vam, gospodine Marko. Vidim da zivite u Ulici jablana 13 i vas telefonski broj je 2332971, vas broj na poslu je 2301243 i vas broj mobilnog je 064/221... S kojeg broja zovete, gospodine? 

Musterija: Huh? Kod kuce sam. Otkuda vam samo sve te informacije? 

Operator: Pa umrezeni smo, gospodine. 

Musterija (zacudjeno): Oh, da, hteo bih da narucim dve velike kulen-pizze, ekstra ljute... 

Operator: Mislim da vam to nije dobra ideja, gospodine. 

Musterija: Kako to mislite? 

Operator: Gospodine, vasi zdravstveni podaci upucuju na to da imate visok krvni pritisak i veoma visok holesterol. Polisa dopunskog zdravstvenog osiguranja ne pokriva i taj rizik... 

Musterija: Pa sta onda preporucujete? 

Operator: Mogli biste da probate nasu bezmasnu soja-pizzu. Siguran sam da ce vam se svideti. 

Musterija: Zasto to mislite? 

Operator: Pa, prosle nedelje podigli ste u biblioteci knjigu "Gurmanska jela od soje". Zato sam vam to predlozio. 

Musterija: U redu, u redu. Dajte mi onda dve maksi soja-pizze. I koliko to kosta? 

Operator: To bi trebalo biti puno za vas, vasu zenu i cetvoro dece. Sve zajedno sa troskovima dostave je 1.500 dinara. 

Musterija: Evo vam broj moje kreditne kartice... 

Operator: Oprostite, gospodine, ali bojim se da cete to morati da platite u gotovini. Prekoracili ste dopusteni iznos po kreditnim karticama. 

Musterija: Skocicu do bankomata i uzecu kes pre nego sto vas dostavljac stigne. 

Operator: Nece ni to ici gospodine! Imate prekoracenje i na tekucem racunu. 

Musterija: Nema veze. Samo posaljite pizze. Spremicu novac. Koliko vam treba za dostavu? 

Operator: Malo smo zatrpani u ovom trenutku. Oko 45 minuta. Gospodine, ako vam se zuri, mozete doci do nas, ali bice vam nezgodno voziti pizze na motociklu. 

Musterija: Kako znate da vozim motocikl? 

Operator: Ovde stoji da kasnite s otplatom kredita za auto, pa vam ga je banka oduzela. Ali, vas skuter je u potpunosti otplacen, pa sam samo pretpostavio da cete voziti njega. 

Musterija: @#%/$@&?#! 

Operator: Preporucio bih vam da pazite sta govorite, gospodine! Vec imate dve prekrsajne prijave zbog remecenja javnog reda i mira na mitingu 2002. i vikanja na policajca 2008. 

Musterija: (bez reci) 

Operator: Zelite li jos nesto, gospodine? 

Musterija: Ne, nista vise. Ali, nemojte zaboraviti dve gratis Coca-Cole - pise u vasem oglasu! 

Operator: Oprostite, gospodine, ali nas oglas imao je klauzulu da ne smemo nuditi besplatnu Coca-Colu dijabeticarima! 





Pozdrav do surove buducnosti!!!